Pi­še: Ste­fan Đu­kić


Iako to ni­gdje ni­je zva­nič­no ob­ja­vlje­no, kam­pa­nja ko­ja ima za cilj pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re NA­TO sa­ve­zu oči­gled­no je u pu­nom je­ku. Ma­kar jed­nom sed­mič­no ima­mo ko­lum­ne, blo­go­ve, iz­ja­ve dr­žav­nih zva­nič­ni­ka, par­tij­skih pr­va­ka, spor­ti­sta ko­ji po­ku­ša­va­ju da nas ubi­je­de da je od pre­sud­nog zna­ča­ja da pri­stu­pi­mo ovom voj­nom sa­ve­zu. U svim tim iz­ja­va­ma pro­ve­ja­va mno­go za­blu­da, me­đu ko­ji­ma pri­mat ima­ju pra­zne fra­ze ne­pot­kri­je­plje­ne či­nje­ni­ca­ma. Pre­o­vla­da­va pri­ča o NA­TO čla­ni­ca­ma ko­je su naj­de­mo­krat­ski­je, u ko­ji­ma ima ja­ko ma­lo kri­mi­na­la, ne­ma ko­rup­ci­je, ko­je eko­nom­ski cvje­ta­ju. Kad či­ta­te te tek­sto­ve, za­i­sta po­že­li­te da je Cr­na Go­ra čla­ni­ca NA­TO sa­ve­za, pa da ko­nač­no i mi vi­di­mo ka­ko je to ži­vje­ti bez ko­rup­ci­je, ka­ko je to ima­ti sta­bil­nu eko­no­mi­ju, šta zna­či ne stra­ho­va­ti od kri­mi­na­la. Ali, da li se ra­di o isti­ni ili za­blu­da­ma?
Poč­ni­mo od ko­rup­ci­je. Po po­da­ci­ma ‘’Tran­spa­ren­si In­ter­ne­še­ne­la’’, Cr­na Go­ra se ne ko­ti­ra do­bro, 76. je od 175 ze­ma­lja. Ali, u na­šem ran­gu su i NA­TO čla­ni­ce Bu­gar­ska, Ru­mu­ni­ja, Ita­li­ja i Grč­ka, dok je Al­ba­ni­ja ne­kih 40 mje­sta is­pod. Osim to­ga, me­đu pet naj­ne­ko­rum­pi­ra­ni­jih ze­ma­lja su tri evrop­ske ne­u­tral­ne ze­mlje. Da­kle, član­stvo u NA­TO ni­je ni­ka­kav ga­rant ži­vo­ta bez ko­rup­ci­je. Pre­đi­mo na kri­mi­nal. Što se ti­če sto­pe ubi­sta­va po bro­ju sta­nov­ni­ka, Cr­na Go­ra se bo­lje ko­ti­ra od Li­tva­ni­je, Esto­ni­je, SAD i još ne­kih čla­ni­ca NA­TO. Ipak, go­re zvu­či po­da­tak da su me­đu pr­vih 15 ze­ma­lja s naj­ma­njom sto­pom ubi­sta­va sve­ga dvi­je NA­TO čla­ni­ce. Ovo su po­da­ci UNODC-a (Agen­ci­ja Uje­di­nje­nih na­ci­ja za dro­gu i kri­mi­nal). Što se ti­če pri­jet­nje od te­ro­ri­zma, po po­da­ci­ma bri­tan­skog Fo­rin Ofi­sa, naj­ve­ća pri­jet­nja od te­ro­ri­zma je u afrič­kim ze­mlja­ma, u ne­kim ze­mlja­ma ju­go­i­stoč­ne Azi­je, ali i u Bri­ta­ni­ji, Fran­cu­skoj, Špa­ni­ji, dok je vi­so­ka pri­jet­nja u Nje­mač­koj, SAD-u, Ita­li­ji itd. S dru­ge stra­ne, za Cr­nu Go­ru je na­ve­den ni­zak ni­vo opa­sno­sti dok je naj­ni­ži re­zer­vi­san za ne­u­tral­ne dr­ža­ve kao što su Švaj­car­ska, Austri­ja i Mal­ta. Iste po­dat­ke na­la­zi­mo kod naj­ve­će svjet­ske osi­gu­ra­va­ju­će ku­će – ‘’Aon’’. Po njoj ste si­gur­ni­ji od te­ro­ri­zma u Cr­noj Go­ri ne­go u NA­TO čla­ni­ca­ma Tur­skoj, Fran­cu­skoj i Grč­koj. Za­klju­ču­jem da NA­TO ze­mlje ne pru­ža­ju si­gur­nost od te­ro­ri­stič­kih pri­jet­nji, na­pro­tiv.
Ka­ko sto­je stva­ri sa eko­no­mi­jom? Pre­ma po­da­ci­ma Svjet­ske ban­ke o go­di­šnjem ra­stu BDP-a, u pr­vih 50 ze­ma­lja svi­je­ta ne­ma čla­ni­ca NA­TO, a naj­bo­lje pla­si­ra­na je Polj­ska, kao 85. ze­mlja svi­je­ta po ovom pa­ra­me­tru. S dru­ge stra­ne, me­đu oni­ma ko­ji bi­lje­že naj­ve­ći pad BDP-a u vr­hu su dvi­je NA­TO čla­ni­ce - Hr­vat­ska i Ita­li­ja. Što se ti­če spolj­nog du­ga po gla­vi sta­nov­ni­ka (po­da­ci Svjet­ske ban­ke), me­đu pr­vih de­set je se­dam NA­TO čla­ni­ca. Spolj­ni dug pre­ma BDP-u (po­da­ci Svjet­ske ban­ke): pet čla­ni­ca u pr­vih de­set ze­ma­lja. Jav­ni dug pre­ma BDP-u (po­da­ci CIA ‘’fac­tbo­ok’’): če­ti­ri čla­ni­ce me­đu de­set naj­za­du­že­ni­jih. U po­me­nu­tih pr­vih de­set naj­za­du­že­ni­je dr­ža­ve ko­je ni­su NA­TO čla­ni­ce su ve­ći­nom ka­rip­ska ostr­va. Po sto­pi ne­za­po­sle­no­sti, pre­ma po­da­ci­ma Svjet­ske ban­ke, od nas go­ru sli­ku ima­ju NA­TO čla­ni­ce Špa­ni­ja, Grč­ka, Al­ba­ni­ja, Hr­vat­ska. Mno­gi eko­nom­ski fak­to­ri go­vo­re da NA­TO član­stvo ni­je ne­ka­kav ga­rant eko­nom­ske sta­bil­no­sti. Šta­vi­še, vi­di­mo da iako na­ša eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja ni­je sjaj­na, ona je u mno­gim pa­ra­me­tri­ma bo­lja od pri­lič­nog bro­ja NA­TO čla­ni­ca. Pri­tom mo­že­mo vi­dje­ti da ne­u­tral­ne ze­mlje Evro­pe ima­ju ne­u­po­re­di­vo bo­lju eko­nom­sku sli­ku od sko­ro svih NA­TO čla­ni­ca.
Kri­ti­ča­ri mo­gu po­hi­ta­ti i re­ći da po­sto­ji vi­so­ka sto­pa ne­za­po­sle­no­sti u ze­mlja­ma ko­je ni­je­su čla­ni­ce NA­TO-a, kao i vi­sok jav­ni dug, vi­so­ka sto­pa kri­mi­na­la ili ve­li­ka ko­rup­ci­ja. I bi­će u pra­vu. S istim pro­ble­mi­ma se su­o­ča­va­ju ze­mlje EU, ASE­AN-a, BRIKS-a, kao i sve ne­svr­sta­ne dr­ža­ve. Ali u to­me je­ste stvar - ono što po­bor­ni­ci NA­TO in­te­gra­ci­ja na­vo­de kao po­god­no­sti član­stva za­pra­vo ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa sje­ver­no­a­tlant­skim sa­ve­zom. Da sju­tra po­sta­ne­mo čla­ni­ca NA­TO-a, ni­je­dan od fak­to­ra o ko­ji­ma oni go­vo­re se ne bi pro­mi­je­nio. Ne bi­smo bi­li si­gur­ni­ji od te­ro­ri­zma, ne bi se sma­nji­la sto­pa ne­za­po­sle­no­sti, ne bi­smo ima­li rast BDP-a. Šta­vi­še, po­sto­ji re­al­na opa­snost da u sva­kom od ovih pa­ra­me­ta­ra na­za­du­je­mo. Ako po­sta­ne­mo čla­ni­ca NA­TO-a, ne­će na­še bol­ni­ce po­sta­ti či­ste i pri­mjer­ne, ne­će od­jed­nom je­dan jav­ni slu­žbe­ni­ci pre­sta­ti da pri­ma­ju mi­to, ni­ti će kri­mi­nal­ci po­tra­ži­ti sre­ću u ne­koj ze­mlji ko­ja ni­je čla­ni­ca voj­nog sa­ve­za. Umje­sto sta­rih ko­mu­ni­stič­kih man­tri po­zna­tih kao “pe­to­go­di­šnji pla­no­vi”, slu­ša­mo pri­ču o ula­sku u je­dan voj­ni sa­vez - “bo­lji ži­vot je tu bli­zu, evo, sa­mo što ni­je” ili još bo­lje - sve će to NA­TO po­zla­ti­ti. Svi­jet ne funk­ci­o­ni­še ta­ko. Je­di­no što će se pro­mi­je­ni­ti ula­skom u NA­TO je ve­će op­te­re­će­nje za bu­džet zbog oba­ve­ze da se odva­ja­ju ve­ća sred­stva za od­bra­nu i zbog na­met­nu­tih oba­ve­za na­bav­ke sa­mo jed­nog ti­pa na­o­ru­ža­nja i opre­me.
Osta­je za­to po­ru­ka svim či­ta­o­ci­ma - ne pri­hva­taj­te ni­šta zdra­vo za go­to­vo - ka­da pro­či­ta­te da nas ula­skom u NA­TO sa­vez če­ka­ju ve­li­ke in­ve­sti­ci­je i ra­zni dru­gi be­ne­fi­ti, pro­vje­ri­te fak­tič­ko sta­nje, svi po­da­ci su la­ki za pro­na­la­že­nje na in­ter­ne­tu, što je ja­sno iz ovog tek­sta. Do­du­še, mo­žda po­bor­ni­ci NA­TO pri­dru­ži­va­nja ni­su mi­sli­li na ove pa­ra­me­tre, ali ka­ko bi to iko mo­gao da zna ka­da u nji­ho­vim tek­sto­vi­ma, na tri­bi­na­ma, u re­kla­ma­ma ču­je­mo sa­mo uop­šte­ne fra­ze o “eko­nom­skom bo­ljit­ku”, “bo­ljoj si­gur­no­sti”, “op­štem ci­vi­li­za­cij­skom na­pret­ku”. Ti iz­ra­zi pred­sta­vlja­ju pa­ro­le sa iz­bo­r­nih par­tij­skih tri­bi­na, na­ma je po­treb­na ja­sna, či­nje­ni­ca­ma pot­kri­je­plje­na de­ba­ta, da bi­smo kao dru­štvo mo­gli do­ni­je­ti is­prav­nu od­lu­ku. Po ovo­me što se do­sad mo­že sa­zna­ti, is­prav­na od­lu­ka le­ži u ne­u­la­sku u NA­TO sa­vez.
(Autor je član Po­kre­ta
za ne­u­tral­nost)